CISTE PANKREASA

Ciste pankreasa se klasifikuju kao “prave ciste” ili pseudociste. Osnovna razlika između ova dva tipa je da li u zidu ciste postoje epitelne ćelije ili ne. Pseudociste su najčešće posledica preležanog akutnog pankreatitisa i predstavljaju zarobljenu tečnost posle sanacije akutnog napada bolesti. Zbog toga u zidu ovih cisti nema epitela i njen zid obično čini fibrozno tkivo. One se mogu javiti i kao komplikacija hronične upale pankreasa. U svakodnevnoj upotrebi, termin ciste pankreasa se obično koristi za “prave ciste”.

VRSTE

Prave pankreasne ciste se mogu podeliti u 4 podrgrupe. To su: serozni cistadenomi [1] , mucinozne ciste [2], intraduktalna papilarna mucinozna neoplazija (IPMN) [3] i solidne pseudopapilarne neoplazme [4].

Serozni cistadenomi predstavlaju oko 30% svih cista pankreasa. Uglavnom se javljaju kod žena i to najčešće u toku sedme decenije života. Lokalizacija ovih cisti je najčešće u telu i repu pankreasa, a veoma retko u glavi žlezde.

Mucinozne ciste čine od 10-45% cista pankreasa. I ove ciste se javljaju uglavnom kod žena, ali u petoj i šestoj deceniji života. Najčešća lokalizacija je takođe u telu i repu pankreasa. Mucinozne ciste imaju maligni [5] potencijal i prema različitim izvorima 6-36% u momentu operacije su maligne.

IPMN predstavlja od 21-33% svih cista pankreasa i zastupljen je podjednako kod oba pola. Najčešće se javlja u šestoj i sedmoj deceniji života, a uglavnom se nalazi u glavi paankreasa. Ova vrsta cističnih tumora pankreasa je karakteristična po tome što komunicira sa glavnim pankreasnim kanalom i ima svoja tri podtipa. Tip I – kada je zahvaćen samo glavni pankreasni kanal, Tip II – kada su zahvaćeni samo bočni pankreasni kanalići i Tip III, koji je mešavina prethodna dva.

Solidne pseudopapilarne neoplazije čine manje od 10% svih pankreasnih cisti i one uglavnom nastaju kod mlađih žena između 20 i 40 godina. Najčešće su locirane u telu i repu pankreasa, ali njihova lokalizacija može da varira.

Šematski prikaz nekoliko podtipova cista pankreasa različito pozicioniranih

SIMPTOMI

Većina cista pankreasa je asiptomatska u momentu otkrivanja. One se često dijagnostikuju slučajno, u toku ispitivanja zbog sumnje na neku drugu bolest. Ispoljavanje simptoma kod ovih cisti je rezultat obstrukcije glavnog žučnog ili pankreasnog kanala. U simptome spadaju akutni pankreatitis, hronični bol u trbuhu ili žutica. Neodređeni simptomi, koji se takođe mogu javiti su: mučnina, povraćanje, bol u leđima, gubitak težine i apetita.

DIJAGNOSTIKA

Ciste pankreasa koje ne daju simptome otkrivaju se u toku neke dijagnostičke procedure, koja se radi zbog sumnje na neku drugu problematiku u trbuhu ili tokom rutinskih pregleda. Ciste većih dimenzija se mogu otkriti ultrazvučnim pregledom [6] trbuha. Međutim, obično se dijagnostikuju skenerskim pregledom [7] , magnetnom rezonancom [8] ili endoskopskim ultrazvučnim pregledom [9]. U nekim slučajevima je zbog preciznije dijagnostike postojeće ciste neophodno uraditi i endoskopsku retrogradnu holangio pankreatografiju [10]. Ovaj pregled podrazumeva da se dugačkim savitljivim instrumentom (koji ima svoj izvor svetla, optički i radni kanal) uđe kroz usta sve do mesta na dvanaestopalačnom crevu gde se zajednički ulivaju glavni pankreasni i zučni kanal (Vaterova papilla). Na ovaj način se kod bolesnika koji imaju mucinozne ciste ili IPMN može videti izlivanje mucinoznog sadržaja iz pankreasnog kanala, što lekaru ukazuje da se radi o ovim cistama. Pored toga, ovim pregledom se može uzeti isečak za patohistološko ispitivanje samog mesta ulivanja, a ubrizgavanjem kontrastnog sredstva [11] može se postići vizuelizacija sistema pankreasnih i žučnih kanala. Ovim pregledom se takođe može uraditi i neka vrsta endoskopske intervencije ukoliko se za to ukaže potreba.

Šematski prikaz jednog tipa ciste pankreasa – cistadenoma.

LEČENJE

Serozni cistadenomi su obično benigne prirode sa veoma malim potencijalom za malignu transformaciju i zbog toga ne zahtevaju hirurško lečenje. Ove ciste se prate u periodu od šest meseci. U slučajevima pojave simptoma (bol u trbuhu, mučnina) vezanih za ovu cistu, postoji potreba za operacijom.

Zbog mogućnosti maligne alteracije [12] (prelazak u maligno oboljenje), kada se postavi dijagnoza mucinozne ciste, potrebno je hirurško lečenje.

Kod tipa I i III IPMN-a zbog moguće maligne alteracije potrebno je hirurško lečenje, dok se kod tipa II preporučuje praćenje zbog malog malignog potencijala.

Maligni potencijal solidnih pseudopapilarnih neoplazija je relativno mali i iznosi oko 15%. Zbog toga bolesnici sa ovim promenama imaju odličnu prognozu posle operativnog otklanjanja.

Kod svih dijagnostikovanih cista pankreasa, koje se ne leče hirurški, neophodno je brižljivo praćenje svakih šest meseci.

[1] Cistični tumor ispunjen bistrim, seroznim sadržajem, benignog karaktera.

[2] Ciste koje sadrže želatinozan sadžaj, mogu imati benigni i maligni karakter.

[3] Intraduktalna papilarna mucinozna neoplazija.

[4] Nove tvorevine (tumor) – nakupina tkiva nastala abnormalnom proliferacijom ćelija.

[5] Zloćudan.

[6] Vizuelizacija organa i tkiva uz pomoć ultrazvučnih talasa.

[7] CT – neinvazivna dijagnostička procedura kojom se, uz pomoć posebnog, rendgenološkog, kompjuterizovanog aparata, dobija slika stanja unutrašnjih organa i njihovih pojedinih slojeva. Aparat je u obliku velike kutije są kružnim otvorom ili kraćim tunelom u centru. Pacijent leži na uskom stolu, koji se kreće kroz ovaj otvor i za to vreme se izlaže dejstvu jonizujućeg rentgenskog zračenja. CT-om se dobija precizniji uvid u stanje organa od ultrazvuka.

[8] MR – neinvazivna, precizna dijagnostička procedura kojom se dobija najbolji uvid u stanje unutrašnjih organa. Ne koristi se jonizujuće zračenje, već se zasniva na upotrebi magnetnog polja. Daje konkretnu sliku o zdravlju pojedinih organa, organskih sistema i čitavog organizma. Slike koje se prikazuju zasnivaju se na snimanju signala, koji potiču iz jezgra vodonika u molekulima ljudskog tela, postavljenog u snažnom magnetnom polju.

[9] Invazivna dijagnostička procedura kojom se uz pomoć aparata, koji se uvodi kroz prirodne otvore vrši vizuelizacija iz samog lumena creva. Ultrazvučnim aparatom se vrši snimanje okolnih organa.

[10] ERCP – dijagnostička procedura kojom se vizuelizuju bilijarni i pankreasni vodovi. Specijalizovana tehnika koja se koristi za ispitivanje kanala ili “drenažnih cevčica” žučne kese, pankreasa i jetre.

[11] Supstance sposobne da absorbuju rentgen zračenje više ili manje od telesnih tkiva ili organa, koje se zbog tog svojstva koriste u invazivnoj i neinvazivnoj rentgen dijagnostici.

[12] Prelazak u malignitet, menjanje, preobraćanje.